Ovog vikenda Vojvode su konacno nastupile u Interligi. Odigrali su dve utakmice na svom terenu protiv Zagreba. Ako je neko propustio taj istorijski dogadjaj valja pomenuti i da su izgubili oba meca,ali to se ovom prilikom mora staviti u drugi plan.

Svima je jasno da Zemunci nisu usli u ovo takmicenje sa namerom da ga osvoje vec da konacno steknu potpuniju sliku o svom kvalitetu i da kroz veci broj jakih utakmica podignu svoju igru na visi nivo. Zagreb se pojavio u nesto slabijem sastavu ali to je njihov problem. Vojvode su dosle na adu sa samo jednim ciljem – da se ne obrukaju. Objektivno mogu reci da je zadatak ispunjen.

Subotnja utakmica je sigurno najneizvesnija utakmica koju su Vojvode odigrale u poslednjih par sezona.Najaci sastav koji se mogao pojaviti drzao je Zagreb na tri postignuta poena svih devet izmena. Tandem Kozjak – Berec ( znam da zvuci neverovatno ali oni igraju za srpski tim ) je funkionisao besprekorno. Lepo je bilo videti kako se gine za svaku loptu,lepo je bilo posle dugo vremena cuti i navijace koji su imali sta i da vide.

Nasim momcima je ocigledno trebao novi motiv pa da se pokazu u pravom svetlu.U 8. izmeni su stigli do izjednacenja, dosli do 10. izmene i onda napravili veliku gresku u odbrani koja ih je kostala meca. Zagreb je pobedio 4 – 3. Ali onakav trud i timski duh je za svaku pohvalu.Ovakva zelja za pobedom dugo nije vidjena. Ranije sam kazao da cu zestoko kritikovati svaku slabost koju primetim ali za ovaj mec imam samo reci hvale. Momci su dali 101% na terenu ali jednostavno nisu imali srece.

Taj cuveni cistokrvni hrvat Pereira primio je od nasih , u bejzbol umecu sasvim prosecnih igraca,tri poena.Ako su hteli da nas impresioniraju trebali su dovesti nekog boljeg. Vec u nedelju se osetio umor i iscrpljenost medju zemuncima i to nije mirisalo na dobro.Zalaganje na terenu je bilo maksimalno ali se video nedostatak fizicke spreme. Zagreb je to iskoristio i ubedljivo slavio sa 13 – 1.

Ova Interliga je veliki rizik to je svima jasno. Ona ce ili ojacati klub ili ce uticati na njegovu propast. Sve zavisi od toga da li ce nasi momci imati snage da odrze ovakav pristup i na ostalim utakmicama. Ako u tome uspeju,makar izgubili svaku utakmicu interligaska sezona ce se smatrati uspesnom.I sigurno je da ce Vojvode koje sam ovog vikenda gledao namuciti svaki tim sa kojim se sastanu i u nasoj i u Interligi. Proslo je mnogo vremena od kada sam imao razlog da hvalim ovu ekipu pa se i sam osecam malo cudno ali ako se nasi momci naviknu da se ponasaju kao bejzbol igraci navici cu se  i ja da ih hvalim.

Sada sledi tesko putovanje u Madjarsku i jos dve teske utakmice.Sigurno je da ce se Vojvode pojaviti u nesto oslabljenom sastavu ali bar ovaj tim zna da bez koga nema bez toga se i moze i mora.Pobede nisu bitne dokle kog se uspesno cuva obraz ovog trofejnog kluba.Srecno Vojvode!!!!!

SRECAN PUT PERELIZNYi!