Boze mili cuda velikoga…
Ako je neko pomislio da je prvenstvo srbije u bejzbolu izgubilo svaku car i neizvesnost, grdno se prevario.
Po prelepom vremenu u nedelju 14.04.2008. na Adi su koplja ukrstila nasa dva najtrofejnija tima, Vojvode i Beograd 96.Dve najozbiljnije ekipe, dve dinastije koje se smenjuju na prestolu vladara bejezbola na ovim prostorima.Radnicki protiv gradjanskog, plavi protiv belih, nekadasnji protiv sadasnjeg sampiona….
I pored mnogobrojne publike pred sam mec vladala je tisina. Zatisje pred buru. Ocekivao se rat, rovovska borba za obraz i cast.Titule vise nista nisu znacile,vise se nije igralo za bodove,niti se igralo radi samog bejzbola, igralo se za ponos, za primat, za povredjenu sujetu, za sve sto coveka cini covekom.Sve najbolje u ovom sportu skupilo se na terenu podeljeno u dva tabora.
Beogradove drvene palice protiv zemunskog betonskog bedema.Vazduh je mirisao na strah i neizvesnost.Cak se i Sunce sakrilo iza oblaka.Pocela je utakmica!!!!! Odbrane na visini zadatka,svako zna zasto je tu, udaraci se bore ali ne postoji mesto na terenu na koje bi lopta mogla da padne a da tu nema nekoga iz druge ekipe.Piceri mirni,precizni,ubojiti…Bez rezerve, bez kalkulisanja,bez strategije,sirova snaga na sirovu snagu.Ako se ovaj mec izgubi sutra vise nista nije vazno,sutra nece postojati.
Dve nule stoje na semaforu, iz izmene u izmenu, nikakav udarac ne moze ih promeniti.A udaraca je bilo.Poput lasera letele su lopte svuda po polju ali nista nije vredelo.Vreme je neumitno prolazilo,sedma, osma,deveta izmena….Palice pucaju,nervi se kidaju,uzimaju se nove lopte. Nule i dalje stoje. Sada se igra napad za napad.Pravo na gresku vise ne postoji.Popravnog nema.Piceri su premoreni, udaraci uplaseni i besni zbog svoje nemoci nad devet igraca naspram sebe, ali na njihovim licima emocija nema.
Moraju ostati prisebni i hladni jer ih i najmanji nepromisljeni potez moze kostati svega.Svaki napad je nova sansa, jedan korak ih deli od vecne slave ili mracnoga groba. Deseta izmena, jedanaesta izmena…Nule i dalje stoje.Pocinju izmene.Stariji igraci, iscrpljeni od borbe povlace se i mesto na terenu ustupaju mladim,neiskusnim ali odmornim i svezim momcima zeljnim dokazivanja.
Slava se ne stice nigde drugde do ovde.Koja je loza izrodila bolji plod? Dvanaesta izmena prolazi,Beograd zapocinje trinaestu.Taj magicni broj nosi slutnju na zlo.Nikada neka utakmica nije trajala ovoliko dugo.
Udaraci su pod pritiskom.Piceri takodje.Odbrane su tu da odrze utakmicu u zivotu ali zavrsiti je moze samo jedan covek.Jedan,dva, tri auta,Vojvode prelaze u napad.Jedan,dva auta…Mislilo se da ce ovako u nedogled. A onda,na dva auta,u 13. izmeni na palicu po prvi put dodje mladi zemunski igrac.Naspram sebe imao je crno dete,picera koji nije znao za poraz.Lopta je bacena.Leti strahovitom brzinom…..Cuo se gromovit prasak.Mnogi gledaoci poledase u nebo ocekivajuci da vide munju, ali videse samo jednu belu lopticu koja,vristeci od bola prelete ogradu.
U tom trenutku, iz zemunskoga modrog neba zasija nesto poput Sunca.Neko stvorenje jezdilo je nebom.Davno zaboravljeni mit-probudjeni ZLATNI ZMAJ. Leteo je i kruzio nad terenom ispustajuci stravicne zvuke.Mnogi se razbezase.Leteo je, kricao i pozdravljao.Pozdravljao je cudo veliko.Pozdravljao je pobednike.Pozdravljao je Vojvode!!!
Clanak posvecen svima onima koji jos uvek veruju u bajke, a ostalima savetujem da pogledaju izvestaj i zvanicnu statistiku sa utakmice.
